IZAZOVI
Mogla sam da se nosim sa svim svojim uspesima,padovima, suzama, radostima, rastancima, odlascima i završecima… Mogla sam sve da podnesem, osim jedne stvari. Da budem bespomoćna. Uvek sam imala rešenja. Sada je bilodrugačije. Ovo je za mene bilo i jako strašno i jako važno. Sama nisam mogla da uradim ništa. Osećala sam nemoć, tugu i bezizlaznost. I pustila, jer nisam imala izbora. Promenila sam pogled na život i posao. Uključila automatskog pilota. I tako živela, da bih preživela.
Pomogao mi je jedan prijatelj. Rešio mi je sve. Spoznala sam da se u jednom trenutku vrati sve dobro što činite za druge. I to baš kada pustite, ništa ne očekujete i kada je vama najpotrebnije.
Važan savet: ako se ikada nađete u teškoj situaciji od početka se ponašajte kao da je već sve završeno, na najbolji način. Tako bi trebalo i da se osećate. Tada je to trebalo i znati, i moći. Spoznala sam da su mi baš zbog ovog iskušenja i ovog trenutka bile potrebne sve godine učenja, sve metode, sva znanja i veštine koje znam. I meni je bilo fascinantno. Bliski ljudi bi me čes o pitali: „Koliko ti još metoda treba da budeš zadovoljna i naučiš sve? Čemu sve to? Kada će biti kraj? Znaš li da negativna energija prelazi na tebe?“ Bez odgovora nastavljala sam dalje. Radila sam koučinge, gostovala u emisijama, držala edukativne radionice, išla na Adu, putovala, družila se, izlazila… A da niko nije ni primetio. Šta? Šta se u meni i oko mene dešava. I tugu koju sam nosila u očima. „Sjajno izgledaš, nikada bolje i vidim da si srećna. Verovatno si zaljubljena“, konstatovala je prijateljica pri našem susretu, nakon nekoliko godina. A ja – nikada na nižem dnu.
Sada znam da je i pad let.
CILJ JE NA STARTU
Sve moje dogovorene obaveze prema onom prijatelju sam ispunila. Mnogo brže i lakše nego što mi je bilo moguće i zamisliti. Znate li zbog čega? Jer sam u startu na sve gledala kao da je već završeno. I tako se i dogodilo. Kada i kako? Kada sam svoj problem osvestila na pravinačin. Tada je počeo da se rešava. Pri tome ja nisam radila ništa. Pustila sam da se stvari odvijaju. Dolazili su u moj život novi ljudi, poslovi, kontakti, novac… I sve je krenulo u dobrom pravcu. Dobro smišljena priča, reći će neko. Istinita priča, kažem ja. Još nije trenutak da iznosim više detalja. Još nije vreme za širu priču.
PREPOZNAJTE SVOJ GLAS
Ukoliko ste početkom juna šetali Dunavskim kejom pored 25. maja mogli ste me videti kako se u šetnji glupiram hodajući unazad, glasno smejem, sedim na klupi i pričam sa nekim koga sam upoznala samo dan ranije. Imala sam sreću u očima, želju da crtam po talasima Dunava i ostanem na njima. Šta je bio razlog? Inspiracija proistekla iz našeg susreta. Takav osećaj dugo nisam imala. Nakon dva dana otišla sam na svoju novu edukaciju, van zemlje. On je ostao. Prepoznali smo se u prolazu. Potom otišli svako na svoje strane sveta. O njemu ne znam gotovo ništa. Osetila sam nagoveštaj platonske ljubavi. Poželeću možda da se ponovo sretnemo, a možda i ne. Znaću kada se vratim. Možda bude priča o njemu, nama, a možda i ništa.
Pratite uvek svoj glas i recite mu – DA.
Tekst objavljen u SENSA MAGAZINU jul/avgust 2013
Ceo tekst (PDF)