Bila sam podrška Bati Živojinoviću kroz energetski rad na daljinu, kada se razboleo i ležao u bolnici “Sveti Sava”, nakon moždanog udara. Nekoliko meseci kasnije, kada se oporavio, posetila sam ga i njegova supruga Lula mu je rekla:
“Bato, ovo je doktorka Vesna. Ona je sve vreme radila s tobom na daljinu. Pomogla je da ti se stanje stabilizuje. Želi sada da se lično upoznate.”
Bila sam uzbuđena što imam priliku da upoznam Batu. Pogledao me je i rekao:
„Vi ste ta Vesna o kojoj mi je pričala Lula. Znate šta? Nikada ne pravitie senzaciju od onoga što radite. Ili živite. Ljudi ne vole senzacije“ – ozbiljnog lica, kao da je želeo na neki način da mi to naredi, iz najbolje namere.
„Postoji jedan apsurd koji je sam po sebi, takođe, senzacija. Većina ljudi želi da pročita ili čuje senzacionalističke vesti, tražeći ih i prateći sa velikom pažnjom. Interesantne su im samo u trenutku saznanja. Priča koja sledi nakon toga, izaziva kod posmatrača potrebu traženja podrivača tog senzacionalizma.“ – nastavio je svoju priču, koju tada nisam razumela na način na koji razumem sada.
To mi kaže čovek, čija je glumačka karijera bila SENZACIONALNA, prema ostvarenim ulogama i načinom na koji ih je igrao, brojem filmova i serija koje je snimio, više milionskoj publici koja ga je gledala, nagradama koje je dobijao… Verovatno je zbog takvog stava sve ovo i ostvario, ostajući autentičan, svoj, dostupan , jedinstven, čvrsto hodajući na zemlji.
Često ga citiram na mojim edukacijama. Vodila sam se time u mom poslu i životu.
